Provodljivi podni premazi štite ljude i elektroniku
ESD zaštita u proizvodnim pogonima
ESD podovi smanjuju rizik od elektrostatičkog pražnjenja i eksplozija prašine
Provodljivi podni premazi u proizvodnim pogonima, između ostalog, pružaju ESD zaštitu (electrostatical discharge) i na taj način smanjuju rizik od oštećenja elektronskih komponenata usled elektrostatičkog pražnjenja. Zahvaljujući provodljivosti, većina elektrostatičkih potencijala se odvodi preko uzemljenja. Sofisticirani StoFloor ESD sistemi se mogu prilagoditi svim specifičnim zahtevima objekta.
Zaštita elektronike i ljudi
Provodni podni premazi imaju važnu ulogu u proizvodnji krajnih proizvoda bez neispravnosti i štite ljude od strujnog udara, tako što sprečavaju elektrostatičko pražnjenje. Pri tome se pravi razlikaizmeđu zaštite elektronike, zaštite ljudi i zaštite od eksplozija.
ESD zaštita u proizvodnji elektronike
ESD zaštita je važna u proizvodnji elektronike, ali i u čistim prostorijama ili operacionim salama. Elektrostatički potencijali mogu privući čestice (prašinu) i tako prouzrokovati kontaminacije u čistoj prostoriji. To može dovesti do nepopravljivih oštećenja elektronski osetljivih komponenata.
Sprečavanje varničenja kao izvora paljenja
Postrojenja sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, kao što su mlinovi za žitarice, skladišta hemikalija i đubriva ili fabrike municije, moraju da ispunjavaju standardizovane zahteve u pogledu građevinskih mera, jer varnice usled elektrostatičkog pražnjenja mogu predstavljati izvor paljenja i izazvati eksplozije.
U osetljivim proizvodnim područjima, radna mesta koja su zaštićena od elektrostatičkog pražnjenja spadaju u osnovnu opremu zajedno sa provodljivim stolicama, stolovima, obućom, narukvicama za uzemljenje, jonizatorima, kao i provodljivim podnim premazom. Ovaj premaz odvodi u uzemljenje većinu elektrostatičkih potencijala koje generišu ljudi ili transportovani predmeti. Da bi se garantovala funkcija sistema premaza, njegove komponente moraju međusobno biti savršeno usklađene.
Sistemske komponente i njihova funkcija
Po pravilu se premaz nanosi na podloge na bazi cementa, kao što su cementne košuljice ili beton, a ređe i magnezijumske, odnosno anhidritne košuljice. Podloge koje su vlažne sa donje strane zahtevaju paropropusni sistem, a termoplastične podloge, kao što je na primer liveni asfalt, zahtevaju žilavo-elastičan sistem.
Otpor curenja provodljivog sistema premaza prvenstveno proizlazi iz debljine sloja završnog premaza. Da bi se postigao ujednačeni otpor po celoj površini, on mora biti ravnomeran. Stoga se kod hrapavih i neravnih podloga nakon temeljnog premaza preporučuje nanošenje sloja za izravnanje. On se dobija punjenjem temeljnog premaza kvarcnim peskom sušenim vatrom.
Provodna svojstva betona vremenom slabe usled procesa sušenja. Osim toga, temeljni premaz deluje kao izolacioni sloj. Stoga je neophodan provodni međusloj. Ovaj provodni sloj omogućava elektrostatičkom naelektrisanju da „kanalizovano“ protiče ka zamlji sa konstantnim otporom. On se obično se sastoji od vodene disperzije epoksidne smole punjene ugljeničnom čađi.
Konvencionalni sistemi sa ugljeničnim vlaknima ispunjavaju zahteve zaštite od eksplozije, ali ne i važeće zahteve ESD zaštite. Stoga dodatno dobijaju pigmentirane, provodljive zaštitne slojeve, koji poseduju visoku otpornost na habanje i imaju izvesnu horizontalnu provodljivost. Na taj način homogenizuju provodljivost celokupnog sistema i odvode nastala naelektrisanja ne samo vertikalno, već i horizontalno.
Konvencionalni sistemi sa ugljeničnim vlaknima ispunjavaju zahteve zaštite od eksplozije, ali ne i važeće zahteve ESD zaštite. Stoga dodatno dobijaju pigmentirane, provodljive zaštitne slojeve, koji poseduju visoku otpornost na habanje i imaju izvesnu horizontalnu provodljivost. Na taj način homogenizuju provodljivost celokupnog sistema i odvode nastala naelektrisanja ne samo vertikalno, već i horizontalno.
